Стигла нам је зима, а са њом снежне падавине и проблеми које нам оне могу донети. Горска служба спасавања Србије осим спасавању, доста пажње посвећује и превенцији несрећа, а текст који је пред вама је један од начина да успешно пребродимо ову зимску сезону и да нам боравак на планини остане у лепом сећању.
Облачење:
- Слојевита тања гардероба је топлија од једноструких дебелих ствари: почиње се са слојем доњег веша који је до тела, пријатан и који вас држи сувим од зноја. Следи топли слој - дебео онолико колико су хладни услови у којима сте. Спољашњи слој одеће треба да буде од материјала који не пропушта ветар и влагу. Идеално је да је то неки материјал који омогућава да тело дише, дакле да се влага од тела филтрира ка спољашњој средини при чему спречава спољашњу влагу да продре унутра... Ово се постиже мембранама које се налазе испод спољног текстила, попут производа фирми “Горетеx”, “Полартец” и “Евент”.
- Колико ћете додатне одеће понети и које врсте, зависи од тога какве услове очекујете на одредишту. Додатни синтетички слојеву су добри ако вас очекује хладно и влажно окружење. Опасност потхлађивања услед ветра значи да морате имати комплетан слој који штити од ветра зими. Овај слој је увек површински и мора бити довољно широк и удобан да испод њега стану сви топли слојеви.
- Ни одећа ни обућа не смеју да стежу, у противном ће се зауставити циркулација крви и доћи ће до брзог потхлађења и промрзлина.
- Јакна треба да је затворена око врата, кукова и на рукавима како топао ваздух не би излазио напоље.
- Капу треба носити и она треба да покрива макар горњи део ушију, а добро је да јакна има капуљачу коју је могуће навући преко капе.
- Током топлог летњег дана, од зноја влажна мајица ће се брзо осушити на сунцу и топлоти када станете. Зими нема потребног сунца и топлине за ту сврху. Једини извор топлоте који може осушити мокру мајицу је ваше тело. Морате знати да је за испарење влажне одеће потребна огромна енергија. Носити влажну одећу је најбржи и најбољи начин да се брзо подхладите. Влагу и знојење контролишите сопственим ритмом. Избегавајте прегревање и велико знојење. Када се одећа навлажи, било због влаге изнутра било од оне спољашње, пресвуците се одмах по доласку у дом или током дужег одмора. Ако је више слојева одеће мокро, промените бар онај до самог тела.
- Због њихове даљине од језгра тела, екстремитети имају најслабију циркулацију и склони су потхлађивању, па је неопходно заштити их на одговарајући начин. Ноге треба да буду топле и суве. Горњи слој ципеле треба да омогућава потпуну заштита од снега и друге спољашње влаге, док је унутрашњи уложак тај који обезбеђује топлотну изолацију.
- Камашнесу вам неопходне увек, а поготово зими. Оне спречавају да снег уђе у ципелу одозго.
- Права комбинација чарапа је одлучујућа за топлину ногу, али превише чарапа постиже управо супротан ефекат. Ако је ципела пре ваше ноге натрпана чарапама биће тесна, сметаће циркулацији и биће вам хладно.
Кретање:
- Никада у планину не идите сами и не одвајајте се од групе.
- Крећите се обележеним планинарским стазама.
- Зими су дани краћи, процените време које вам је потребно за прелазак стазе, како бисте били у чврстом објекту пре мрака.
- Пратите временску прогнозу и информишите се о стању снега и опасностима од лавина.
- У случају погоршања временских услова потребно је наћи заветрину, никако стајати на ветру. Уколико се то не може избећи, окрените леђа ветру а не груди и лице, навуците капуљачу, ставите руке у џепове.
- Темпо кретње по снегу не би требало да буде брз како се не би знојили, али ни преспор да се не би охладили, с обзиром на чињеницу да снежна подлога и ветар снижавају телесну температуру. Најбоље је ходати умереном брзином.
- Уколико треба пртити снег за очекивати је да ће особа да се презноји. Зато треба имати-понети суву мајицу и пресвући се одмах када се престане са прћењем снега.
- Снег отежава ход. Пут који се по снегу од 25 цм пређе за сат потрајаће много дуже са снегом од 50 цм, а сметови висине кукова и већи су изазов и за оне најснажније – те ход може трајати сатима за оно што смо навикли да прелазимо у 15-ак минута.
- По високом снегу тело долази у константан додир са хладном површином, те је брзина хлађења много већа, то треба имати на уму ако се планира прелазак терена који је завејан.
- Понети нешто слатко (чоколаду, суво грожђе...), ако је могуће термос са слатким пићем (заслађени чај, сок...), имати код себе свећу (и упаљач), јер она у заклону може да подигне температуру за неколико степени који су најчешће одлучујући у борби за живот.
- Уколико нема природног заклона од невремена, најбоље је ископати рупу испод јелке (ту већ има празног и заклоњеног простора), одсећи гране на које се седне (да се не би село директно на снег) и треба сачекати да стане мећава или да се подигне магла.
- Не седати на снег због одмора, не падати у сан.
- Постоје фолије од пластичног материјала које су пресвучене рефлектујућом материјом, које служе да се задржи топлота. Оне се обмотају око тела када смо у мировању, и лако се сложе тако да се могу носити у џепу. Један од назива је астрофолија, добра је идеја имати је уз себе током зиме.
- Осећај за простор се мења. Објекти, према којима се сналазимо у нормалним условима, у овим постају невидљиви а конфигурација терена се потпуно мења. У таквим условима оријентација без ГПС, компаса или карте је готово немогућа и за најбоље познаваоце терена, а опет мало је оних који умеју да рукују тим уређајима.
- Обавезно са собом носите чеону батеријску лампу, без обзира да ли планирате да се вратите пре мрака.
- Једно од врло корисних средстава за позив у помоћ је мобилни телефон. Међутим, често није могуће остварити позиве јер хладноћа „испразни” батерију. Због тога телефон не треба држати у спољашњем џепу, већ што ближе телу.
Важно:
- Не конзумирати алкохол. Алкохол шири крвне судове и само даје утисак да вам је топлије. Због појачане периферне циркулације хладна крв из руку и ногу ће пре охладити цело тело, па ће потхлађење – и смрзавање – наступити много раније него да се није пио алкохол.
- Не трљати смрзуте руке/ноге снегом, или било чиме другим. Не стављати у врућу воду, на вруће место. У противном ће доћи до оштећења коже. Особи која је потхлађена скинути мокру и хладну обућу/одећу/рукавице и утоплити нечим сувим (ћебетом), а давати топле и зашећерене напитке.
Списак корисних ствари које могу да стану у џеп:
- Свећа и упаљач
- Пиштаљка
- Чеона батеријска лампа
- Напуњен мобилни телефон
- Чоколада или други слаткиш
- Перорез
- Астрофолија
На скијашким теренима
- Горска служба спасавања Србије на скијашким теренима организује претраге за изгубљеним скијашима, врши пружање прве помоћи повређеним лицима и организује транспорт повређених до здравствене установе. Као и сваке сезоне, спасиоци ГСС Србије ће бринути о безбедности свих љубитеља зимских спортова на Копаонику, Старој планини и Златибору. На све три планине, годишње се збрине око 1000 повреда. Због природе скијашког спорта, повреде су доста честе и неретко прилично озбиљне, што захтева брзо лоцирање повређеног и пружање неопходне прве помоћи.
Савети скијашима и бордерима:
- Одржавајте или побољшајте физичку кондицију. Добро се загрејте и разгибајте пре вожње, јер је полазак на „хладно“ најчешћи узрок могућих несрећа.
- Одаберите стазу која је у складу с вашим скијашким знањем.
- Не заустављајте се и не одмарајте се на средини стазе, већ са стране.
- Брзину вожње прилагодите свом знању, временским условима и ситуацији на стази.
- Пре сваког одласка на скијање проверите стање ваше опреме. Средите подлогу и кантне, проверите исправност и подешеност везова према вашој телесној тешини и знању скијања. Ципела не сме да буде велика, и да вам се пета шета у њој. Лоша и застарела опрема за скијање може бити узрок повређивања, пре свега, лоши везови који се не отварају на време, велики број ципеле, тупи рубови на скијама,...
- Скијаши морају поштовати ознаке, упозорења и информације на скијалишту.
- Већина несрећа се догађа почетком или крајем дана због умора или због залеђених стаза.
- Када осетите умор и утрнулост ногу сместа престаните са скијањем.
- Пазите на радно време жичара. Морате стићи на време до жичара које ће вас извући на стазе за повратак према скијашком центру. У супротном не гине вам пешачење, а тиме и опасност од губљења.
- Скијање ван стаза је посебно незгодно. Пречице између стаза које су наведене, нису званичне ски стазе. То су углавном путеви за рационално кретање ратрака између стаза, па се нима крећете на сопствени ризик. Зато изван стаза немојте никада скијати сами. У случају несреће моћи ћете да помогнете другима или ћете бити у прилици да вама помогну.
- Ако наиђете на повређеног, обележите место побадањем и укрштањем скија изнад повређеног како други скијаши не би налетели, поготово у условима слабе видљивости. Не радити ништа потеђеном скијашу. Једина ствар која може да се уради на лицу места је нека врста утопљавања повређеног. Одмах обавестите Горску службу спасавања на дежурни телефон. Наши припадници стално патролирају стазама или обавестите жичничара који ће са спасиоцима ступити у контакт радио везом. Битно је ТАЧНО уочити положај повређеног на стази како се не би десило да спасиоци траже повређеног више од 15 минута по планини само због лоше процене места повреде.
- У случају губљења у планини после престанка рада жичара, савет је не завлачити се у шуму како би се загрејали, јер је онда теже да вас неко нађе. Покушајте да се држите неке стазе или путића.
У случају потребе за помоћ на скијашкој стази, као и у било којој ситуацији везаној за кретање, боравак и опасности у планини, можете се обратити спасиоцима Горске службе спасавања Србије, позивом на бројеве телефона:
- Копаоник: 063 466 466
- Стара планина: 063 466 461
- Златибор: 063 466 467
- Дивчибаре: 063466 427
Приликом позива потребно је навести тачну локацију где се налазите уз опис о каквој несрећи се ради и сачекати да помоћ дође.
