 |
| Копаоник зими |
Због снежног покривача зими се мења изглед и облик планинског земљишта. Оријентација је врло тешка, јер многе објекте покрије снег. Покривени великим количинама снега теже се разликују планински појасеви, нарочито појас пашњака, стена и камења.
Снег у теснацима може завејати стазе и путеве, потоке и језера, па је тешко утврдити где се налазе. Снежни наноси стварају се у усецима, удубљењима и на падинама висова, на страни супротној правцу дувања ветра.
Висина снежних наноса зависи од јачине ветра, врсте и количине снега и облика земљишта Завејани делови земљишта морају се заобилазити или их треба очистити, а земљиште са којег је снег однесен пружа добре услове за брзи покрет.
Снежне масе могу знатно изменити нагиб појединих падина На то највише утиче ветар који са гребена и врхова доноси снег на падине и заравнава их. На глатким и стрмим падинама руше се снежне лавине, а на гребенима и врховима стварају снежне стрехе, преко којих је кретање опасно. Висина снежног покривача различита је у односу на надморску висину.
Маскирању и кретању преко падина зими треба посветити велику пажњу. Јаки ветрови и мразеви захтевају велику издржљивост планинара Снег дебљи од 30 цм знатно утиче на кретање. Повећањем висине снега смањује се и брзина кретања: на снегу висине 30 цм - 3 км/ч; 50 цм - 2 км/х; 70 цм - 1 км/ х. На снегу преко 70 цм при кретању се стављају крпље или смучке, Товарна грла у дубоком снегу користе рашчишћене путеве или изгажене стазе. Моторна возила у снегу висине преко 100 цм везана су за путеве којима могу да се крећу тек после рашчишћавањ а. Могућност прелажења залеђених река и потока зависи од дебљине леда, чије се стање мора испитати пре сваког преласка.
Врсте снега
 |
| Пахуљице (Вилсон Бентли, 1902.) |
(1) Нови снег није претрпео никакве промене, мекан је, а зависно од температуре може да буде сув или мокар, на падинама је нестабилан и клизав. Нови снег може да буде прашњаст, перјаст, пршић, влажан, садра или солика и површински среж.
Прашњасти снег састоји се од ситних кристала – иглица и пада при веома ниским температурама и на великим висинама. Ношене ветром, иглице прашњастог снега ударају у лице, изазивају бол и спречавају осматрање.На том снегу смучари носе наочаре.
Перјаст снег, пада при веома ниским температурама ма и када нема ветра. Кристали су веома дуги, слични паперју, па их дигне дашак ветра. Од њега се не може направити грудва. Кубни метар снега тежак је до 10 кг.
Пршић пада на температури испод нула степени. Пахуљице су мале, лаке и од њега се не може направити грудва. Кубни метар снега тежак је од 30 до 60 кг.
Влажан нови снег пада када је температура око 0ºЦ у виду већих снежних кристала спојених у пахуљице а некад и крпице. Од њега се могу правити грудве. Може да настане и када после падања сувог снега температура нагло порасте. за кретање је врло тежак, јер се лепи за смучке, саонице, чамце и крпље, а одећу брзо накваси. Изазива снежне лавине. Кубни метар снега тежак је до 150 кг. Ако после падања снега почне да се смрзава, влажан нови снег се претвара у пршић.
Содра или солика настаје када снег пада кроз влажан ваздух, па се на његове кристале скупљају водене капљице које се у хладнијем ваздушном простору замрзавају. Содра пада у облику белих неправилних куглица.
Површински среж (кора) заправо и није снег. Он настаје на веома охлађеној снежној површини смрзавањем водених пара које долазе из топлијих доњих слојева снега Тако се на површини стварају разни кристали по којима смучке клизе, производећи шум као да се иде по ситно издробљеном стаклу.
(2) Стари (улежани) снег под утицајем температуре и услед притска, исправања и прекристализације постаје збијен, а спољни слој је у виду зрнаца То се дешава углавном 25 часова после престанка падања снега. Може да буде крупнозрнасти, финозрнасти, сренец (фирн) срен, текући снег и пешчан.
Крупнозрнасти снег налази се, најчешће, у нижим слојевима снега. Пречник зрна је већи од 2 мм, зато се међусобно не слепљују, а образују клизаву површину.
Финозрнасти снег чине снежни кристали чији пречник не прелази 2 мм. Највише га има у средини снежне површине.
Срнец (фирн) се током топлог дела дана раскваси, влага ноћу смрзне и тако настају површине погодне за смучање. У већим дубинама а касније и на површини снег остаје мокар, када је дан дужи и топлији, а када су краће ноћи он се не смрзава - остаје мокар и назива се трули снег,
Срен се појављује у различитим облицима и због различитих узрока. Настаје када се површина снега, због топлоте или кише, навлажи, па поново смрзне и стврдне у кору, која понекад издржи и масу човека. Настаје и због ветра који снег делимично сабија у тврду кору, карактеристичне мутнобеле боје. Такав снег је непогодан за кретање. Нарочито је опасан за смучаре јер изазива повреде ногу и ломове смучки. Због пуцања коре кретање планиара се лако прати.
Текући снег настаје у унутрашњости снежне површине, а посебно на дну, када се зрнати стари снег мења и обликује различите кристале. Текући снег није могуће стиснути у грудву, јер је између појединих зрнаца много ваздуха Иако је сув, он тече као вода и идеална је подлога за лавине. Ако настане напрснуће, ваздух који излази из текућег снега проузроковаће пискав звук, који упозорава на опасност од лавине.
Снег је веома добар топлотни изолатор. Температура снега на површини једнака је температури околине док је на дубини од 80 до 120 цм око 0ºЦ или од -3 до -1ºЦ. На дубини од 20 цм температура је приближна вредности спољне температуре.
Ресурси:
Претходни прилози:
Следећи прилог: Клима и атмосферске прилике у планини
