Поједини облици планинског земљишта носе различита имена (сл. 1 и 2).
 |
Сл. 1 - Облици и називи планинског земљишта
1- брда, 2- плоча, 3- кик, 4- врх, 5- седло, 6- ћука, 7-хрид,
8- падина, 9- супадина, 10- венац , 11- коса, 12- дубодолина,
13-праг, скок, стопа.
|
Сл. 2. - Основни облици у рељефу земљишта
1- торањ,. 2 - греда. 3- шкрбина, 4- жлеб, 5- травната површина,
6 - сипар. 7 – стена, 8 – падина, 9 - ребро, 10 - прелаз, 11- тераса,
12 - вртача, 13- праг, скок, стопа.
1) Узвишења
Брежуљак је најмање узвишење (не више од 50 м). Обично је купастог облика, са благо нагнутим странама и јасно израженим подножјем.
 |
| Брежуљак |
Брдо је шире и дуже узвишење, до 500 m висине, а може имати више испупчења.
 |
| Брдо Јерина у околини Бадњевца |
Планина је више и пространије узвишење, састављено од многих висова и удубљења. Уздиже се више стотина метара изнад околног земљишта.
 |
| Хималаји (Врх К2) |
Веначна планина је обла и повијена у виду лука са предгорјем и загорјем.
 |
| Балкан - Стара планина: Поглед са врха Ком на Западну Бугарску |
 |
| Планина Балкан |
Громадна планина је кратка и широка, са стрмим странама, разбацаним врховима и пространим теренима.
 |
| Јухор (громадна планина) |
Планински сплет је сачињен од неколико планина поређаних у једном правцу.
Планински ланац представља планине које су поређане једна за другом.
 |
| Анди (најдужи планински ланац снимљен из ваздуха) |
Планински систем чини неколико планинских масива
сличног састава и облика.
 |
| Мапа Динарског планинског система |
Врх је највише узвишење на планини које се оштро уздиже изнад околине.
 |
| Ђеравица (највиши врх Србије) |
Гребен је оштра, дугуљаста избочина која има једну оштру и стеновиту страну. Он је са обе стране одељен долинама, кањонима и клисурама. Обично спаја врхове и на себи има испупчења (ћуке, чукаре, обод и сл.).
 |
| Гребен планине Беин Мхор (Шкотска) |
Било је благ гребен подједнаке висине.
Брид је оштар гребен који се протеже вертикално уз стену.
Камен, стена, нос, кук, рог, зуб, шиљак јесу најоштрије форме појединих стеновитих узвишења. Обично носе неку ознаку, као: црни кук, бабин зуб и сл.
Раме је водоравни део гребена испод врха.
Седло је најниже место на гребену. Оно означава прелаз.
Коса је издвојени огранак планине.
Шкрбина је оштар и дубоко усечен размак у гребену.
2) Заравњени облици
Висораван је пространа, заравњена и разнолико таласасти предео на громадним планинама.
 |
| Власинска висораван |
Под је мања зараван, богата крашким облицима.
3) Удубљени облици
Долина је пространо удубљење, кроз које протиче поток или река. Она је са две или три стране окружена гребенима или врховима.
 |
| Долина U-облика, настала радом ледника,Јута, САД |
Котлина је затворено удубљење у облику казана.
Клисура је сужени део долине, са веома стрмим странама, понекад и окомитим литицама.
 |
| Алексиначка котлина |
Вртача је цевкасто удубљење на крашким висоравнима.
Крашко поље чине међусобно повезане увале које имају заравњено дно.
 |
| Тањирасте вртаче Лелићког краса, Лелић,Ваљево |
4) Нагнути облици
Падина је део планине између врха и подножја чији је нагиб различит .
Сипар (дробина) јесте камење које пада са стена и руши се у њихово подножје.
 |
| Плазеви на планини Власуља, Босна и Херцеговина |
Ивица стене је крајњи њен део. Обично се налази на врху планине или на гребену.
5) Облици у стени
Поједини детаљи и облици у стени носе различита имена (сл. 3).
 |
Сл. 3 - Називи и облици детаља у стени
1 - превисна стена, превис, 2 - ниша,
3 - полица, 4 - стуб, 5 - процеп, 6 - камин-оџак,
7 - жљеб, 8 - ребро, 9 - тераса 10 - јаруга.
|
Стена је камена падина, нагиба већег од 70 степени.
Литица је висока глатка стена великог нагиба.
Превисна стена је свака избочина у стени чији нагиб прелази 90 степени.
 |
| Превисна стена на Требјеси, Словенија |
Ниша је плитка рупа у стени, ограничена полицом и плафоном.
Полица је водоравни појас стене који иде упоредо са њом, а различите је ширине.
Стуб је веома испупчен део стене који се протеже од њеног подножја до врха. Он је са обе стране ограничен јаругама.
Процеп је шира пукотина у коју се може ставити нога или рука.
Камин - оџак је већи процеп у стени, довољно широк да у њега стане верач који се приликом верања ослања о обе стране.
Жлеб је веома сужена јаруга по којој се слива атмосферска вода.
Ребро је мало таласасто испупчење у стени.
Тераса је већа водоравна зараван на коју може стати неколико људи.
Јаруга је веће коритасто удубљење које бразда стену по вертикали. Њено дно се претвара у левак испод којег се налази сипар .
Торањ је велика окомита узвисина која је само у подножју спојена са стенама .
Скок, праг или стопа јесу окомити делови стене на падинама. Најмања је стопа, затим праг, а скок је највиши део.
Гребен је дугуљаста узвисина која се са обе стране стрмо обрушава.
Градина је широка полица која је обично обрасла травом и грмљем.
Плоча је виша или мања вертикална зараван са ретким ослонцима,
Љуска је велик и камени блок пљоснатог облика, једним делом одвојен од стене.
Трбух је хоризонтална избочина трбушастог облика, са свих страна заобљена.
Плафон (свод) је уско водоравно надсвође у стени.
Игла (зуб) је шиља ста камена творевина обично одвојена од стене.
Пукотина је процеп у стени у коју се може забити клин .
Пећина (шпиља) је плића или дубља удубина у стени.
Кулоар (ходник) је стрми процеп између две окомите стене, који се нагло руши у долину и у коме се лети може задржати снег.
Прозор је надсвођен пролаз кроз стену или гребен.
Окрајак је мала дугуљаста избочина која изгледа као остатак полице.
Брид је изразито оштар део гребена који се вертикално протеже по стени.
Опало камење је пало и лежи на полицама.
Хватиште је место у стени у облику удубљења или испупчења које служи за хватање рукама и опирање ногама приликом верања.
Ресурси:
Следећи прилог: Подела планина по висини и појасевима
