 |
| Елбрус (рус. Эльбрус) је угашени стратовулкан на Кавказу чији западни врх (Западни Елбрус) са надморском висином од 5.642 m нмв. представља највиши врх Европе и Русије. |
Планине се према висини деле на
- ниске - до 1.000 м,
- средње - од 1.000 до 2.000 м и
- високе - преко 2.000 м надморске висине.
На планинском земљишту разликују
се појасеви чије границе зависе од
висине. На ту границу утиче географски положај,
састав тла, изложеност сунцу и ваздушном струјању, водени талози, нагиб, падине,
климатске прилике и слично .
На планинском земљишту постоје
следећи појасеви:
- Обрадиви појас образују долине и котлине, а у појединим пределима досеже и до средњих планина. Граница појаса поклапа се приближно са границом сталних насеља, која у нашим крајевима достижу и до 1.200 м надморске висине. Пружа најповољније услове за живот и рад, јер има развијену мрежу комуникација, пољопривреду, сточарство , индустрију.
- Појас шума простире се изнад обрадивог појаса. У његовим нижим деловима преовлађује листопадна шума, затим разне врсте црногорице, а на горњој граници и закржљала вегетација-жбуње. Горњу границу за поједине врсте дрвећа није могуће одредити, јер је она на великим планинским масивима много виша него на нижим и насељеним планинама. Та граница у Словенији иде до 2.000 м, а у Македонији до 2.500 м. Граница појаса дрвећа завршава се на висини 1.800 м надморске висине. У том појасу има путева намењених за експлоатацију шуме, који могу служити и за саобраћај најтежих моторних возила.У уређеним шумама постоје шумски простори са насељима која могу послужити за смештај планинара. Дрвеће својим корењем повезује тло и спречава ерозију. Зими задржава снег и спречава покретања лавина, а у пролеће регулише отапање снега и спречава поплаве.
- Појас пашњака наставља се изнад појаса шума. У њему су повољни услови за развој биљног света веома кратког вегетацијског периода, због ниских температура, великих количина снега и честих и снажних ветрова. Прелаз између шума и пашњака, те границе између других појасева нису тачно одређене. Прелазни појас заузима 100 до 200 м, а некад и више. Падине обрасле травом најчешће нису стрме, али зими су опасне због одроњавања снежних лавина. У појасу пашњака израђене су пастирске колибе и обори за склањање људства и стоке. Има бољих коњских стаза, а пешачке већином воде до пастирских колиба.
- Појас стења и камења налази се изнад појаса пашњака у којем почињу голети, камене дробине, стене и литице. Падине су обично веома стрмне. У најнижем делу налази се одваљено и раздробљено камење, а у горњем падине прелазе у веома избраздане и кршевите стене. Стазе су врло ретке. У пределима култивисаних планина оне су обележене и осигуране за туристичка кретања, а нарочито у рејонима највиших врхова. Једина насеобина су планинске и ловачке куће и метеоролошке станице, размештене у близини значајних врхова, важних превоја и путева. Капацитети тих објеката су најчешће до 60 људи. Лети су планинске куће, обично, снабдевене свим потребама за живот док су зими многе затворене. Треба очекивати да ће у рату бити уништене.У појасу стења и камења налазе се многобројне пећине, у којима је, уз извесну адаптацију могућ размештај мањих јединица.
- Појас вечитог снега и леда јесте највиши планински појас. У нашим планинама не постоји такав појас. У околним земљама тих појасева има Алпима, Проклетијама и Дурмитору, где се снег местимично задржава преко целе године.
Ресурси:
- Приручник о планинарству и алпинизму, Савезни секретаријат за народну одбрану, заменик начелника генералштаба оружаних снага СФРЈ за КОВ, 1989.
Претходни прилози:
Следећи прилог: Изглед и особености планина зими
Нема коментара:
Постави коментар