Облици и називи планинског земљишта (Приручник о планинарству и алпинизму)

Поједини облици планинског земљишта носе различита имена (сл. 1 и 2).

Сл. 1 - Облици и називи планинског земљишта

1- брда, 2- плоча, 3- кик, 4- врх, 5- седло, 6- ћука, 7-хрид, 

8- падина, 9- супадина, 10- венац , 11- коса, 12- дубодолина, 

13-праг, скок, стопа.

Сл. 2. - Основни облици у рељефу земљишта 

1- торањ,. 2 - греда. 3- шкрбина, 4- жлеб, 5- травната површина, 6 - сипар. 7 – стена, 8 – падина, 9 - ребро, 10 - прелаз, 11- тераса, 12 - вртача, 13- праг,  скок, стопа. 

1) Узвишења

Брежуљак је најмање узвишење (не више од 50 м). Обично је купастог облика, са благо нагнутим странама и јасно израженим подножјем. 

Брежуљак

Брдо је шире и дуже узвишење, до 500 m висине, а може имати више испупчења.

Брдо Јерина у околини Бадњевца

Планина је више и пространије узвишење, састављено од многих висова и удубљења. Уздиже се више стотина метара изнад околног земљишта. 

Хималаји (Врх К2)

Веначна планина је обла и повијена у виду лука са предгорјем и загорјем.

Балкан - Стара планина: Поглед са врха Ком на Западну  Бугарску

Планина Балкан

Громадна планина је кратка и широка, са стрмим странама, разбацаним врховима и пространим теренима. 

Јухор (громадна планина)

Планински сплет је сачињен од неколико планина поређаних у једном правцу.

Планински ланац представља планине које су поређане једна за другом.

Анди (најдужи планински ланац снимљен из ваздуха)

Планински систем чини неколико планинских масива
сличног састава и облика.

Мапа Динарског планинског система

Врх је највише узвишење на планини које се оштро уздиже изнад околине.

Ђеравица (највиши врх Србије)

Гребен је оштра, дугуљаста избочина која има једну оштру и стеновиту страну. Он је са обе стране одељен  долинама, кањонима и клисурама. Обично спаја врхове и на себи има испупчења (ћуке, чукаре, обод и сл.).

Гребен планине Беин Мхор (Шкотска)

Било је благ гребен подједнаке висине. 

Брид је оштар гребен који се протеже вертикално уз стену.

Камен, стена, нос, кук, рог, зуб, шиљак јесу најоштрије форме појединих стеновитих узвишења.  Обично носе неку ознаку, као: црни кук, бабин зуб и сл. 

Раме је водоравни део гребена испод врха.

Седло је најниже место на гребену. Оно означава прелаз.

Коса је издвојени огранак планине. 

Шкрбина је оштар и дубоко усечен размак у гребену. 

2) Заравњени облици

Висораван је пространа, заравњена и разнолико таласасти предео на громадним планинама.

Власинска висораван

Под је мања зараван, богата крашким облицима.

3) Удубљени облици

Долина је пространо удубљење, кроз које протиче поток или река. Она је са две или три стране окружена гребенима или врховима.

Долина U-облика, настала радом ледника,Јута, САД

Котлина је затворено удубљење у облику казана.

Клисура је сужени део долине, са веома стрмим странама, понекад и окомитим литицама.

Алексиначка котлина

Вртача је цевкасто удубљење на крашким висоравнима.
Крашко поље чине међусобно повезане увале које имају заравњено дно.

Тањирасте вртаче Лелићког краса, Лелић,Ваљево

4) Нагнути облици

Падина је део планине између врха и подножја чији је нагиб различит .
Сипар (дробина) јесте камење које пада са стена и руши се у њихово подножје.

Плазеви на планини Власуља, Босна и Херцеговина

Ивица стене је крајњи њен део. Обично се налази на врху планине или на гребену.

5) Облици у стени

Поједини детаљи и облици у стени носе различита имена (сл. 3).

Сл. 3 - Називи и облици детаља у стени

1 - превисна стена, превис, 2 - ниша, 

3 - полица, 4 - стуб, 5 - процеп, 6 - камин-оџак, 

7 - жљеб, 8 - ребро, 9 - тераса 10 - јаруга.

Стена је камена падина, нагиба већег од 70 степени.
Литица је висока глатка стена великог нагиба.

Превисна стена је свака избочина у стени чији нагиб прелази 90 степени.

Превисна стена на Требјеси, Словенија

Ниша је плитка рупа у стени, ограничена полицом и плафоном.

Полица је водоравни појас стене који иде упоредо са њом, а различите је ширине.

Стуб је веома испупчен део стене који се протеже од њеног подножја до врха. Он је са обе стране ограничен јаругама.

Процеп је шира пукотина у коју се може ставити нога или рука.

Камин - оџак је већи процеп у стени, довољно широк да у њега стане верач који се приликом верања ослања о обе стране.

Жлеб је веома сужена јаруга по којој се слива атмосферска вода.

Ребро је мало таласасто испупчење у стени.

Тераса је већа водоравна зараван на коју може стати неколико људи.

Јаруга је веће коритасто удубљење које бразда стену по вертикали. Њено дно се претвара у левак испод којег се налази сипар .

Торањ је велика окомита узвисина која је само у подножју спојена са стенама .

Скок, праг или стопа јесу окомити делови стене на падинама. Најмања је стопа, затим праг, а скок је највиши део.

Гребен је дугуљаста узвисина која се са обе стране стрмо обрушава.

Градина је широка полица која је обично обрасла травом и грмљем.

Плоча је виша или мања вертикална зараван са ретким ослонцима,

Љуска је велик и камени блок пљоснатог облика, једним делом одвојен од стене.

Трбух је хоризонтална избочина трбушастог облика, са свих страна заобљена.

Плафон (свод) је уско водоравно надсвође у стени.

Игла (зуб) је шиља ста камена творевина обично одвојена од стене.

Пукотина је процеп у стени у коју се може забити клин .

Пећина (шпиља) је плића или дубља удубина у стени.

Кулоар (ходник) је стрми процеп између две окомите стене, који се нагло руши у долину и у коме се лети може задржати снег.

Прозор је надсвођен пролаз кроз стену или гребен.

Окрајак је мала дугуљаста избочина која изгледа као остатак полице.

Брид је изразито оштар део гребена који се вертикално протеже по стени.

Опало камење је пало и лежи на полицама.

Хватиште је место у стени у облику удубљења или испупчења које служи за хватање рукама и опирање ногама приликом верања.

Ресурси:

• Приручник о планинарству и алпинизму, Савезни секретаријат за народну одбрану, заменик начелника генералштаба оружаних снага СФРЈ за КОВ, 1989.

Претходни прилог: Особине и подела планина

Следећи прилог: Подела планина по висини и појасевима

Особине и подела планина (Приручник о планинарству и алпинизму)

Као планинар који, кад год је у могућности, иде на планину одлучио сам да мало детаљније проучим "проблематику" и да у низу текстова поделим сазнања. Ови текстови нису у целини моји већ су адаптација разних текстова које сам прoучавао. Коришћене изворе наводим на крају сваког прилога.

Сваки коментар је добродошао.

---

Особине и подела планина

Планине заузимају мали део земљине површине. Настале су деловањем природних сила, које мање или више делују и данас. Било због поремећаја у Земљиној кори, било због утицаја атмосферских прилика, планине непрекидно мењају облик. Зато се према свом постанку деле на:

• вулканске, 
• тектонске и 
• ерозивне.

Планина Фуџи
планина вулканског
порекла

Вулканске планине настале су од ужарене масе (магме), која је под притиском избијала у виду лаве на површину Земљине коре. Зато се та врста планина састоји од од хлађене лаве, пепела и песка. Карактеристичан облик вулканских узвишења јесте купа, са остатком кратера или без њега, са неједнаким нагибом страна.

Киламанџаро
планина вулканског порекла

Алпи - врх Мон Блан
тектонска планина

Тектонске планине настале су борањем, дизањем или спуштањем Земљине коре. Под утицајем тектонских процеса настали су многи планински масиви, са својим врховима, облинама, гребенима. Данашњи облик тих планина може да буде разнолик, а стене су у виду пластичних слојева различите дебљине и облика, зависно од отпорности материјала и деловања унутрашњих, односно бочних сила.

Ерозивне планине настале су услед спољних утицаја, нарочито воде, температуре, ветра, па и живих бића, пре свега, човека. Различите врсте ерозије током векова мењале су спољни облик планине, па су оне изгубиле некадашњу надморску висину и добиле заобљен облик.

Млађе планине, које нису дуже времена биле изложене дејству унутрашњих и спољашњих утицаја, релативно су шиљатих врхова и нису пошумљене, Највише планине света уједно су и најмлађе .

Под дејством Сунчеви х зрака стене се у току дана загревају, а ноћу се брзо хладе. То је ерозивно дејство температуре. Загревање није свуда једнако, површински слој загрева се знатно брже од унутрашњег, што изазива растезање, док се расхлађивањем површински слој смањује, што изазива стезање. Тим непрекидним процесом стварају се на површини тла најпре мале, а затим све већ е пукотине, које узрочницима ерозије, пре свега води, омогућавају разорно дејство.

Ерозивно дејство воде, уз температурне промене, поспешује разарање планина. Смрзнута вода у стенама делује на пукотине, настојећи да их прошири и сломи. Због тога се стене ломе и од великих камених биокова наст аје мање камење које се полако дроби. На вишим висинама, због повећаних промена температуре и већих падавина, деловање воде је разорније па је и распадање стена јаче. Нарочито је јако ерозивно дејство бујица, потока, река, те наноса снежних лавина или глечера, што проширује планинске, долине, превоје, гребене и врхове. Снежна лавина може проузроковати велико разарање у шуми, насељима и подножју планина. Облик долина зависи од тога да ли је настао дејством глечера или реке. Прве имају облик слова »U«, а друге слова »V« .

Ђавоља Варош на планини Радан

Променом хемијске структуре од камења настаје глина и иловача, односно од кречњак а неплодна земља црвеница, па се таквим местима стварају крш и голет. Вода отапа кречњак и односи камени материјал, а остају отпаци силицијума, гвожђа, алуминијума и сл.

Ветар својим сталним струјањем, такође, утиче на обликовање планине. Нарочито су тој врсти ерозије изложени врхови гребена и преседлине, са којих ветар односи мање камење, а може да руши чак и камене блокове и да изазове снежне лавине. Када се ветру придруже и падавине, његово разорно деловање се повећава. Човек својим деловањем утиче на обликовање планина на тај начин што изграђује путеве, хидроцентрале и насељена места, регулише планинске реке и језера, отвара руднике и сл.

Планине сачињавају три главне врсте стена: 

• седиментне, 
• еруптивне и 
• стене кристалних шкриљаца.

Две врсте седиментних стена: 

шејл преко кога лежи кречњак, 

Плато Кимберленд, Тенеси.

Седиментне стене настале су од некадашњих наслага отопљеног материјала, шкољки и пужева са дна мора и језера. Тако су створени водоравни слојеви, који су се тектонски поремећајима уздигли и образовали један део, углавном, подножје планина. Приликом подизања, слојеви су мењали положај, почевши од паралелнохоризонталних и благо нагнутих до окомитих и превисних.

Седиментне стене препознају се по паралелно наслаганим слојевима, по којима се налазе све врсте кречњ ака (пешчар, со, креда и друго).

Врста магматске стене: Диорит

Еруптивне стене настале су, хлађењем некадашњих растопљених материјала на Земљиној кори. То је, у ствари, првобитна маса магме из унутрашњости земље. Разликују се дубинске (интрузивне) стене, настале утискивањем текуће магме у пукотине Земљине коре, и изливне (ефузивне), настале избијањем магме на Земљину површину. Те стене су масивне, зрнасте и компактне структуре, а сачињавају их гранит, кварц, сијенит, порфит, базалит и др.

Гнајс
Стена кристалних шкриљаца

Стене кристалних шкриљаца такође су настале од растопљених материјала, а главна им је карактеристика то што су изразито сложене у виду плоча. Често су веома изломљене. Сачињавају их гнајс, микашист, лапор и др. Стене кристалних шкриљаца најчешће се налазе у подножју планине.

Кречњачке стене, које су знатним делом састављене од гвоздених и алуминијевих оксида, веома су трошне и подложне распадању. Веома су опасне за верање, јер због камења које се веома лако одроњава не пружају сигурне ослонце. Обилују каменим одронима. нарочито у подножју стене и у жлебовима, Препознају се по црвеносмеђој боји. Најлакше се савлађуј у постојећим браздама, процепима и везама између појединих слојева Вертикално савлађивање стена преко седиментних наслага врло је тешко, па зато треба тражити поједине везе, пукотине, жлебове и сл. На рочито је отежано силажење. Због тога, кад год је могуће , треба силазити правцем пењања Та врста стене у нашој земљи је најраспрострањенија.

Стене од чистог кречњака веома су чврсте и глатке, са ретким али чврстим ослонцима, јер вода са њих односи сав неотпорни материјал. Распознају се по изразито белој боји.

Гранитни монолит у
Британској Колумбији

Гранитне стене су најпогодније за верање. Гранитни масиви каракте ристични су по оштрим гребенима. торњевима и зубима. У стенама има солидних ослонаца и чврстих пукотина за побијање клинова. Знатно су мање подложне механичком и хемијском распадању. Многобројне бразде које се рачвају према врху јасно обележавају правце верања.

У нашим планинама гранитних стена има врло мало.

Шкриљасте стене врло су кратке и слојевите: изискују највећу опрезност приликом верања. па су неподесне за обуку. Када год је могуће, такве стене треба савлађивати по гребенима. Треба водити рачуна како су плоче сложене и како се слојеви завршавају. Ако су слојеви сложени један на други (као цреп на крову), верање је тешко, јер не постоји добар ослонац за ноге и руке, а ако слојеви завршавају у виду степеница, верање је знатно лакше. При томе треба имати у виду да се поједини делови плоче при најмањем притиску ломе.

Врло је важно познавати отпорност и карактеристике појединих врста стена. Услед тектонских поремећаја, земљотреса и сталног ерозивног деловања стене постају трошне,  лако се ломе и одроњавају. Пошто су слојеви различито отпорни на трошење, планине се неравномерно разарају. На местима где је стена најмање отпорна стварају се долине, седла и шкрбине, док се најотпорнија места уздижу као врхови, торњеви и гребени. Спољни изглед планине зависи од врсте камења, стања тла, испуцалости, географског положаја и климе. Кречњачке планине, обично, имају једну блажу и другу стрмију страну, на којима се јасно распознају слојеви седиментних стена.

Ресурси:

• Приручник о планинарству и алпинизму, Савезни секретаријат за народну одбрану, заменик начелника генералштаба оружаних снага СФРЈ за КОВ, 1989.

Следећи прилог: Облици и називи планинског земљишта

Представљамо: Планинарско друштво „ВИС”, Лазаревац

Према подацима са сајта http://www.pdvis.com. 

Планинарско друштво ВИС је младо друштво, које је настало захваљујући групи планинарских ентузијаста. Имали су жељу да Лазаревчане упознају са спортом у коме нема противника ни супарника, већ спортом који негује пријатељски и сараднички однос међу онима који се њиме баве. Друштво је основано 3.12.1999. године, али званично постоји од фебруара 2000. године.

Прва Скупштина имала је за циљ јавно оглашавање друштва и окупљање љубитеља природе и планина. После прве Скупштине друштво је бројало око 50 чланова. Данас има преко двеста чланова,  свих узраста, са тенденцијом сталног раста.

АКТИВНОСТИ

Сваком члану друштва омогућено је да оствари контакт са природом како му то највише одговара. Основне активности друштва су: излети, планинарење, спортска оријентација и надасве дружење са људима различитих професија и интересовања. Оно што их повезује је љубав према природи, дакле одлазак у планину из задовољства а не због обавезе.

Да би омогућили својим члановима што пријатније и безбедније уживање у природи, са што мање ризика а у циљу популаризације овог спорта, планинарско друштво ВИС повремено организује предавања едукативног типа из области: топологије, картографије, оријентације у природи. Говорили су о корисном и јестивом биљу, првој помоћи, геологији, екологији, такође и неким лепим и корисним вештинама.

Раде на проширењу активности према новијим спортским областима: спелеологији, параглајдингу, алпинизму, роњењу. Овим се круг деловања и интересовања не исцрпљује. Друштво је отворено за идеје, па ако имате неку област, тему или предавача за које мислите да могу бити интересантни ширем кругу, дођите и предложите. 

КАКО ИДЕМО

Важно је имати добру вољу и пуно енергије да са ранцем кренете у наше лепе пределе. Излета има за свачији укус. Некада се носи планинарска опрема и пролази кроз тешко проходне пределе, а некада се хода добро утабаним стазама. Били су на једнодневним излетима, дружили се по неколико дана под шаторима и проводили незаборавне вечери у планинарским домовима.

ГДЕ СМО БИЛИ

Почели су скромно, организовањем једнодневних акција у најближој околини: Враче Брдо, Стубички Вис, Беле Воде, извориште минералне воде у Чибутковици, Белановица, Жупањац, Брајковац, Бистрица и друга места. У међувремену су обишли: Златибор, Дебело Брдо, Дивчибаре, Рајац, Борски Стол, Гледићке Планине, Дурмитор, Тару и Фрушку Гору. Видели су Плавско језеро, сплаварили Лимом и Ибром. Одличан је био паприкаш на Врапчем Брду, добра рибља чорба у Жупањцу, пријао им је чорбасти пасуљ у Врднику, још боље прасенце на Златибору, а не жале се ни на конзерве за време шетње по Јеловој Гори.

ГДЕ СЕ НАЛАЗЕ

Сада су у просторијама старог лазаревачког спортског центра. Ту се сваког понедељка и четвртка у 20 часова састају. Разматрају се активности друштва, резимирају прошле акције, правимо краткорочне и дугорочне планове рада. У то време се може учланити и добити свака информација о активностима друштва.

Жеља им је  да уживају у природи и да то поделе са другима. Део тих жеља уградили су и у акт о оснивању.

II. ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ДРУШТВА

(извод из Статута планинарског друштва „Вис“ Лазаревац

• Организовано и систематско аматерско бављење чланова планинарењем, пешачењем, скијањем и другим  спортовима и активностима у природи;
• организовање рекреативних пешачких тура, излета и као и краћих боравака на планинама и другим природним целинама, као и други начини популаризације боравка и активности у природи;
• организовање других спортских манифестација са циљем развијања спортског духа и солидарности међу људима и популаризације планинарења;
• обучавање за препознавање гљива;
• активности на побољшању услова живота и заштите животне средине;
• спортска сарадња са школама, спортским организацијама, као и другим одговарајућим институцијама.

Сајт Друштва је на адреси http://www.pdvis.com

Честитамо на успешном раду

Планинарски дом „Ђорђе Живковић“

Опште информације о дому

Планинарски дом „Ђорђе Живковић“ грађен је педесетих година прошлог века, а свечано отворен 1. јануара 1958. године. Дом носи име једног од најзаслужнијих параћинских планинара Ђорђа Живковића, који је био и највећи поборник његове изградње. 

Налази се на Кучајским планинама, у самом срцу одмаралишта Грза код Параћина. У његовој непосредној близини је клисура реке Грзе, њено врело, као и два предивна вештачка језера. Окружен је листопадном шумом. 

Дом има струју и водовод са пијаћом водом. Трпезарија се загрева помоћу пећи на дрва, а у собама има грејања. Кухиња располаже комплетним прибором за припремање хране, и уз претходни договор са домаћином могу је користити сви гости.

Дом је преко лета стално отворен, а ван сезоне према потреби и уз најаву доласка групе. 

Објекат је власништво ПСД "Јаворак" из Параћина.

Укупан капацитет планинарског дома “Ђорђе Живковић” на Грзи је 63 лежаја, смештених у 15 соба. 

У приземљу се налазе 4 собе (3 трокреветне и 1 четворокреветна), као и кухиња, тоалет и помоћне просторије. На првом спрату смештено је 6 соба (2 осмокреветне, 2 двокреветне, 1 трокреветна и 1 шестокреветна).

Поред тога на спрату су смештене помоћне просторије, тоалет и три купатила. У поткровљу се налази 5 соба (1 деветокреветна, 1 петокреветна, 2 трокреветне, и 1 једнокреветна.

Туристичким аутобусом или путничким возилом до дома, или возом до Параћина, а одатле превоз у договору са домаћинима. 

Најава доласка

• Александру Марковићу на тел. 035/ 571-979; 062 /290-979.
• или Игору Стефановићу 035/ 562-938, 060/ 073-39-06 

Долазак је такође, могуће најавити поштом на адресу Друштва 

(ПСД Јаворак, Поштански фаx 29, 35 250 Параћин) или 

на е-маил: javorakpn@gmail.com 

Интересантни врхови и стазе

Вис (873), Јаворачки врх (927 м), Мали Јаворак (756 м), Црни Врх (870 м), Козији рог (667 м) и Мали козији рог (517 м).  

Врело реке Грзе са успоном на оближњу стену (Врелски крш) са које се пружа предиван поглед на дом и оба језера.   

Стаза “Долином јоргована” од села Забрега до одмаралишта Сисевац.

Осим врхова у масиву Јужног Кучаја са дома је могуће организовати пењање на планине: Ртањ (1560м), Бабу (664м) и Јухор (773м)…

На само 10-так километара од дома налазе се манастир Света Петка у Извору, и манастир Покрова пресвете Богородице у Лешју. У дана се могу обићи манастири Раваница и Манасија, као и Ресавска пећина и водопад Лисине.

Прикажи Грза на већој мапи

 Преузмите мапу.